Kako snimiti tajmlaps

Tajmlaps nije ubrzan video: to je niz fotografija okinutih u intervalima i puštenih brzinom videa, pa se sati sažimaju u sekunde. Interval je prva odluka, i on prati brzinu subjekta: brzi oblaci ili prometna ulica traže kratak interval, sekundu ili dve između kadrova; spori subjekti (zvezde, gradilište, cveće koje se otvara) traže dug, od mnogo sekundi do više minuta, inače se gotov klip jedva pomera. Zanat koji nije očigledan je zatvarač. Pozajmi filmsko pravilo od ~180°: postavi zatvarač na otprilike polovinu intervala, da svaki kadar nosi malo zamućenja od pokreta i da se pušteni kadrovi PRELIVAJU jedan u drugi umesto da seckaju (brz zatvarač zamrzava svaki kadar i rezultat treperi kao stroboskop). To je ista fizika zatvarača koji crta pokret koju lekcija o dugoj ekspoziciji koristi na krajnjem kraju, a na jakom dnevnom svetlu za dovoljno spor zatvarač treba ND filter, tačno kao kod duge ekspozicije. Zatim aritmetika koju ljudi preskoče pa zažale: dužina klipa je broj kadrova podeljen brzinom reprodukcije. Šest stotina kadrova na 24 kadra u sekundi je dvadeset pet sekundi; istih šest stotina na 30 je dvadeset. Želiš klip od trideset sekundi na 24fps? To je 720 kadrova: uz interval od četiri sekunde, otprilike četrdeset osam minuta snimanja. Izračunaj pre snimanja, a ne posle. Sve zavisi od zaključanog kadra: čvrst stativ, stabilizacija slike ISKLJUČENA (na fiksiranom nosaču traži pokret i pomera kadar) i ručna ekspozicija, da svetlina ne treperi dok se svetlo menja. Napredni nivo je sveti gral: tajmlaps od dana do noći, u kome ekspozicija mora glatko da se menja kroz ogromnu promenu svetline bez vidljivog skoka; imenuj ga kao tešku verziju i vrati mu se kasnije, jer je to više problem ekspozicije nego tajminga. A iskrena ulazna tačka: većina ljudi počne sa ugrađenim tajmlaps režimom telefona ili drona, koji automatski rešava interval i sklapanje; ono što ručno snimanje dodaje jeste kontrola nad zatvaračem (prelivanje kadrova), ekspozicijom (bez treperenja, i postepena promena) i interval usklađen sa subjektom umesto fiksne podrazumevane vrednosti.

Plošna ilustracija šest visokih kadrova jedan pored drugog, sa istom fasetiranom siluetom grada uhvaćenom u jednakim razmacima tokom dana (sunce se penje i spušta, a nebo se od panela do panela zagreva i hladi), iznad vremenske linije sa ravnomernim podeocima; četvrti kadar i njegov podeok istaknuti su tirkiznom bojom.

Polazne tačke

Interval: Uskladi ga sa brzinom subjekta. Brzi oblaci ili saobraćaj: 1–3 sekunde. Spora promena (zvezde, zalasci sunca, gradnja, biljke): 5–30 sekundi ili više. Predug interval preskače pokret brzog subjekta; prekratak kod sporog samo puni karticu.
Zatvarač (pravilo 180°): Postavi zatvarač blizu POLOVINE intervala, da svaki kadar zadrži malo zamućenja od pokreta i da klip teče. Prebrz zatvarač zamrzava svaki kadar i niz treperi kao stroboskop. Danju ND filter spušta zatvarač na tu vrednost: isti alat koji koristi duga ekspozicija.
Ekspozicija: Ručna, da svetlina ne može da treperi dok se svetlo menja od kadra do kadra. Automatika ponovo meri svaki snimak, a sitne razlike se nagomilaju u vidljivo pulsiranje.
Računica dužine klipa: Sekunde klipa = kadrovi ÷ fps reprodukcije. Prvo odluči o dužini klipa i fps-u, pomnoži unazad do broja kadrova, pa pomnoži intervalom da dobiješ vreme snimanja. Klip od 30 sekundi na 24fps je 720 kadrova: 48 minuta uz interval od 4 sekunde.
Oslonac i stabilizacija: Čvrst stativ i stabilizacija slike ISKLJUČENA. Na fiksiranom nosaču stabilizacija blago pomera kadar od snimka do snimka, što se u puštenom klipu čita kao podrhtavanje.
Fokus i balans bele: Oba zaključana ručno. Ponovno fokusiranje ili pomak automatskog balansa bele između kadrova vidi se kao skok u gotovom klipu.

Na terenu

Izračunaj pre nego što počneš: dužina klipa × fps = broj kadrova, zatim broj kadrova × interval = vreme snimanja. Proveri da li baterija i kartica to pokrivaju.
Podesi interval prema brzini subjekta: kratak za brz pokret, dug za sporu promenu.
Postavi zatvarač blizu polovine intervala (danju uz ND filter), da kadrovi nose zamućenje od pokreta i teku umesto da trepere.
Zaključaj ekspoziciju, fokus i balans bele na ručno: svako automatsko podešavanje treperi ili skače kroz niz.
Postavi aparat čvrsto i isključi stabilizaciju slike; fiksiranom nosaču nije potrebna, a stabilizacija samo dodaje pomak.
Kadriraj sa prostorom za pokret: oblaci rastu, senke putuju, gomile se šire; ostavi mesta za ono kuda prizor ide.

Kada ne uspe

Klip koji secka i treperi: Svaki kadar je zamrznut oštro, bez zamućenja od pokreta, pa oko između njih vidi skok umesto toka. Uspori zatvarač ka polovini intervala, danju uz ND filter, da svaki kadar nosi malo zamućenja i da se kadrovi stope jedan u drugi: ista fizika zatvarača koji crta pokret koju lekcija o dugoj ekspoziciji koristi na krajnjem kraju.
Svetlina koja pulsira ili treperi kroz klip: Ekspozicija se menjala od kadra do kadra. Automatski režim ponovo meri svaki snimak, a razlike se nagomilaju u vidljivo treperenje: zaključaj ekspoziciju ručno da svetlina ostane ista, a za snimak koji prelazi veliku promenu svetla (sveti gral od dana do noći) menjaj ekspoziciju ručno, u malim, ravnomernim koracima.
Klip koji se završi za dve sekunde: Broj kadrova je bio premali za brzinu reprodukcije. Dužina klipa je broj kadrova podeljen sa fps, pa zadovoljavajućem klipu trebaju stotine kadrova: prvo izračunaj (sekunde klipa × fps = kadrovi, × interval = vreme snimanja) i snimaj dovoljno dugo da ga popuniš.

Niz je gotov? Dobij iskreno čitanje.

Tehnika sklapa kadrove; kritika čita rezultat. Otpremi gotovu sliku (za tajmlaps, jedan izdvojen kadar) i FinalFrame vraća punu dijagnozu: šta funkcioniše, šta ograničava kadar, i da li je lek za stolom ili ponovo na terenu.

Kritikuj fotografiju