Tehnike: snimanje kroz prostor i vreme

Neke fotografije ne nastaju u jednom kadru, ili ne jednim običnim pritiskom. Panorama spaja kadrove kroz prostor u jednu širu sliku; tajmlaps sažima sate u sekunde; duga ekspozicija drži jedan kadar otvorenim dok vreme slika kroz njega; slaganje fokusa gradi oštrinu od prednjeg do zadnjeg plana, ravan po ravan; niz ekspozicija sklapa raspon svetline koji nijedan senzor ne drži u jednom snimku; slaganje zvezdanog neba usrednjavanjem čisti noćno nebo; slaganje tragova zvezda pušta isto to nebo da samo iscrta svoje okretanje; snimak sa praćenjem (panning), zum efekat ili blic na zadnju zavesu namerno zamućuju deo jednog kadra, a jedan element ostavljaju oštrim, da bi pokazali da je to bilo namerno. Svaka od njih menja refleks jednog pritiska za plan postavljen unapred: odluči o rezultatu pre prvog kadra, zaključaj ono što ne sme da odluta, i pusti da ekspozicija ili niz izgrade ono što refleksni pritisak nije mogao. Svaki vodič ispod počinje time zašto tehnika ne uspeva, daje podešavanja kao iskrene polazne tačke (kreni odatle, pa pročitaj prizor; uslovi nadglasaju svaku tabelu) i povezuje lekcije od kojih je sagrađen, jer tehnika slaže osnove, a ne zamenjuje ih. A kada se vratiš sa kadrom, proceni ga kao i svaki drugi: metod je opisan na stranici kako kritikovati fotografiju.